Muzika uz rad
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14

САДРЖАЈ
УВОД....................................................................................................................................3
1. РАДНА СРЕДИНА.........................................................................................................4
2. МУЗИКА КАО ФАКТОР ПОБОЉШАЊА РАДА...................................................5
3. ИЗБОР МУЗИКЕ............................................................................................................7
4. УТИЦАЈ МУЗИКЕ НА РЕЗУЛТАТЕ РАДА...........................................................10
5. УТИЦАЈ МУЗИКЕ НА ЗДРАВЉЕ РАДНИХ ЉУДИ...........................................11
ЗАКЉУЧАК ......................................................................................................................13
ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................................14
УВОД
Појам менаџмент људских ресурса се појављује почетком 80-тих година 20.века у USA. Све је почело из потребе да се боље одговори на конкуренцију Јапанских предузећа у областима електронике и аутомобилске индустрије.
Наравно, нови приступ људском фактору производње није омах прихваћен. Критичари таквог односа према запосленим тврде да је он понижавајући и да људе поистовећује са објектом управљања и своди их на ниво машине којом се управља. Присталице са друге стране тврде да се њиме коначно омогућује бољи положај запосленима. Кроз историју средства за рад и предмети рада су увек боље третирани него сами запослени. Пре његовог појављивања постојала је само кадровска (персонална) служба. Појавом новог концепта, кадровска служба је преображена у људске ресурсе. Овај преображај не означава само промену у називу већ нов приступ у третирању запослених и њихових потенцијала. Са њиме људи су постали битни ресурси компаније што је довело и до промена у начину дотадашњег управљању њима.
Менаџмент људских ресурса, за разлику од кадровске функције, третира људе као кључан ресурс и зато не препушта одговорност за овај битан ресурс кадровским менаџерима већ топ менаџерима којима је ова одговорност саставни део стратешког планирања предузећа.
Људски ресурси су специфични у односу на остале ресурсе фирме јер:
– човек не живи само у организацији него и ван ње,
– на човеково понашање се може утицати али га није лако предвидети,
– само људски ресурси могу дати синергијски ефекат,
– једино човек може имати визију, идеје, осмишљавати нове производе и сл.,
– људски ресурси су повезани са свим пословним функцијама фирме,
– улагање у људске ресурсе је најисплативија инвестиција.
Процес управљања људским ресурсима подразумева мере и активности у којима учествују 2 стране:
– они који управљају (менаџери),
– они којима се управља (запослени).
1. РАДНА СРЕДИНА
Све бржи напредак науке и технике допринео је крупним променама у радној средини. Природна средина рада у прединдустријској производњи постаје техничка средина. У њој је велика концентрација машина, остварује се велика производња, промењен је однос радника према машинама и однос према другима радницима.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]